Azil 5 – Novi Sad

Bend je nastao 2005. Godine u Novom Sadu. Sava (Sava Nikić – vokal, tekstopisac), Vlada (Vladimir Vojnović – klavijature) i Borko Basarić (bas) su i prethodno svirali zajedno skupljajući ideje za autorski rad. Osnovnim smjernicama da su pesme na srpskom i da je u pitanju rok muzika sa primesama grandž zvuka uz oscilacije tvrdoće pridružili su Kristian (Kristian Hengl) i Pera (Petar Alargić), a nešto kasnije i Neša (Nenad) Kojić (bubnjevi) što je rezultovalo prvim albumom “Strastan, go i bos” (Automatic/Mascom Records, ovlašteni predstavnik Warner Music International).
U septembru 2011. Godine izlazi “IzLiveNo u Tišinu” akustični, uživo snimljen album.
2011. Godine bend izdaje drugi studijski album “Nema čoveka danima” za srbijansko i tržište Evropske Unije. Zvuk je nešto tvrđi, ali i širi nego na prvom albumu  bend postaje koncertno aktivniji.
2013. Godine izlazi drugi živi album “Živi Azil”, a treći studijski album “Ako čuješ istinu, znaš li šta ćeš s njom?” svjetlo dana ugledao je 19. juna 2014. Godine (Lampshade media label).

Bend od 2012. Godine na drugoj gitari na nastupima uživo pojačava Cole (Dušan Kolarski).
Pri snimanju drugog albuma Pera (gitara) odlazi iz benda, a zamjenjuje ga Trki (Mladen Trkulja). U studiju se kao gost pojavljuje Milan Jančurić na saksofonu.
Prvi album bend je producirao sam dok se na drugom i trećem tog posla latio Filip Vlatković.
Prva ideja za naziv benda bila je Orvel 1984, ali je   riječi ,,azil” u modernom, političkom kontekstu kao “utočište”, čak i izvor s kog se može napiti vode prevagnula, uz broj 5 kao petoricu članova benda.
Zvuk benda nije jasno definisan i sadrži elemente Post Punka, Metala, ali i pop osnovu prihvatljivu ljubiteljima jazza i World Music.

NISMO VIJALI ŽANR MI SMO VIJALI PESMU 

“Scena je uređena, estetska celina koja ima svoja pravila, svoju logistiku, svoj put i svoj prostor. A ovde to ne postoji. Naravno, postoji mnogo zanimljivih bendova, ali nema scene onako kako je poznajemo sa početka 80-ih, pa i ranije. Pre su se ljudi prepoznavali, a sad su ljudi sebični, ne mogu da izađu iz svog nekog virtuelnog sveta, ili svog sveta uopšte, a za scenu je potrebno da se ljudi podržavaju.
Sceni je potrebna određena logistika, onda i koncertna logistika, a toga ovde skoro pa nema. Ne postoji tržište i muzika se ne konzumira na taj način da se kupuje. Ljudi generalno misle da se muzičari muzikom bave iz hobija i većina se i bavi. Međutim, muzika da bi opstala kao takva, da bi muzičari pravili albume i spotove, potrebna je određena produkcija koja košta mnogo, mora da postoji neko muzičko tržište, mora to da određena populacija konzumira tako što će otići u prodavnicu i kupiti ploču, tako što će otići na koncert i kupiti kartu, bez toga ne može bend da postoji. Može da postoji možda jedan album ili par godina. U staroj Jugoslaviji, 80-ih godina npr, postojao je muzički biznis.
Ne postoji slušalačka kultura. Retka je pojava da neki ljudi posećuju svirke, a da nikad nisu čuli za taj bend. To je povezano sa istorijom. Nas su svakih pedeset godina rušili do temelja i to je jedan od glavnih razloga zašto mi nemamo kontinuitet ni u čemu, a ne u slušanju muzike. Dok je bila renesansa napolju, mi smo ovde bili pod Turcima. U kulturno-sociološkom, istorijskom posmatranju mi smo dosta oštećeni od strane osvajača tuđina.
Paradoksalan je taj period između 50-ih i 80-ih godina prošlog veka kad smo bili u korak sa svetom. Ta mala harmonija koja je postojala pomogla nam je da taj period danas bude kao neki mit.” –  Neka su od razmišljanja članova benda.

Od bitnijih nastupa u Srbiji bitno je pomenuti svirke u “Božidarcu” i “Akademiji” u Beogradu, “Studiu M” u Novom Sadu, kao i turneje po Sloveniji i Njemačkoj.
Bend se rado odazivao i na svirke humanitarnog karaktera zajedno sa kolegama iz benda “Uvertira”.
Zanimljivi i kvalitetni izražaj benda, naročito tekstualnu osnovu na ivici poezije lako je osjetiti, kao i suptilnost muzičke orijentacije i samog izvođenja.

“Uglavnom je teško naterati ljude na koncerte jer ta neka nova internet generacija konzumira sve preko You Tube-a, i onda je to neko lažno zasićenje.”

Spotovi reflektuju melanholiju gradske dokolice i samoće umjetničke osobnosti.
Gitarski zvuk nije u prvom planu, mada je u tvrđim dijelovima veoma oštar izazivajući kontrast. Harmonijska postavka dominira i uživaoci ili povremeni konzumenti Pearl Jam ili Perfect Circle ovdje mogu naći dosta toga za sebe.
Osnova Azil pet je ipak u vokalnoj izvedbi i pjesme počivaju na lirici i njoj je sve prilagođeno uz povremene radikalne dinamičke promjene.

NE I TI

Bol u stomaku opominje glavu
Da ne treba biti tu
Napolju ljudi pale svoje strasti
Napolju ljudi izdaju
Ne i ti
Ne i ti

NEMA ČOVEKA DANIMA

Gomila ljudi zivi u stroju
Sila ih broji stvarima
Gomila ljudi gmize i stoji
Nema coveka danima

Grad se busa
Grad se boji
Izdaje maske znanima
Nemaju lika
Nemaju ukus
Nema coveka danima

Čujes li čemu pesma
Čemu pesma sad
Kazi mi čemu pesma
Čemu pesma sad

ZIMA

Kad živiš ovaj svet na ludom kamenu
Kad živiš ovaj tren na ludom kamenu
I ako ti kažu da to što ljubiš zna biti plavo, hladno i beskrajno
Ne veruj im! Ne, nikako…
Kad smeješ ovaj smeh na ludom kamenu
Kad plačeš ovaj plač na ludom kamenu
Mogla bi nekad bosih nogu s vetrom u leđa
Sa mnom u beskrajno
O, ja te zovem
Pođi sa mnom
Ja te zovem
Ostani
Noću vreme me menja
Noću stvari me bune
I ne znam odgovore
Danju oblačim klovna i kužim:
Život ide mimo mene
Mimo mene
Ja te zovem
Pođi sa mnom
Ja te zovem
Ostani
Napolju hladna je zima
K’o da nevreme drema
Moj svet skroman i pust
K’o kiša doboš da tuče
Tmurna odlaziš nekud
Tako pažljiva i Sveta
U meni kopni neka tuga
Bura vrisak sprema
Moj svet skroman i pust
Tmuran odlazim nekud
No evo me opet
S proleća zaljubljen
Lud